POTRAŽITE ADVOKAT

LINKOVI

KALENDAR

O NAMA

MISIJA

  • Skupstina AKK, na svojoj redovnoj sednici, odrzanoj u Pristini, 25 jula 2009, usvaja i objavljuje, Glavni cilj Komore je da promovise vladavinu prava na Kosovu, podrzavajuci pravnu reformu. Ona ce  neprekidno biti u misiji poboljsanja i unapredenja pravde.
  • AKK ce promovisati sveobuhvatni pristup i jednaku zastupljenost u pranim stvarima svim licima bez obzira na ekonomske i socialne uslove. Ovi napori ce ukljucivati narocito manjine, zene i osobe sa invaliditetom. Zajednica ce imati koristi od napora Komore za ojacanje administracije pravde, unapredenje razumevanja i postovanje zakona i pravnih institucijama.
  • AKK ce pojacati napore za izgradnju olaksica za pristup u profesiju (struku) kod odredenih kategorija, ukljucujuci manjine, zena i osoba iz ruralnih oblasti.
  • Komora ce se angazovati za unapredenje javnog pristupa i postovanje zakona, zakonskih procedura i ulogu pravne struke u zastitu pravnih standarda. To ce dodati naporima da se ocuva, unapredi i promovise ideale pravde i posvecenosti javnog servisa advokature.
  • Komora ce postaviti visoke standarde profesionalizma, strucnosti, poverenju i etickog ponasanja advokata na Kosovu. Ona se neprekidno angazuje za unapredenje strucne pripreme svojih clanova; i pruzanje znacajnih informacija za obavljanje njihove struke.
  • Komora ce pruzati beneficije, programe i usluge koje ce pridonositi profesionalnom razvoju i kvalitetnog zivota svojih clanova. Ona ce pomoci clanovima u komunikaciji sa sudovima i organima uprave kao i drugim autoritetima koji su stacionirani na Kosovu; pruzace zastitu svojim clanovima u slucajevima nepravednog tretmana od strane vlasti.
  • Komora ce biti ukljucena u svim aktivnostima koje su u funkciji procesu evropskih integracija.
  • Dugotrajni ciljevi Komore su angazovanja za ocuvanje nezavisnosti advokatske struke i sudskog autoriteta (vlasti) kao osnova (temelj) slobodnog i demokratskog drustva.
  • Ova misija predstavlja vodic i dugotrajnu nameru  liderske strukture Komore. Kao takva ona treba da bude ugradena u svakom clanu Komore i predstavljena zajednici. Same aktivnosti Komore treba da se razviju u skladu sa njenom misijom.

(I) Kratka istorija

Advokatska Komora Kosova (AKK) je samoupravna, demokratska organizacija kosovskih advokata koja deluje nezavisno od vladinih organa. Skupstina Kosova je osnovala Advokatsku Komoru Kosova (u daljem tekstu“AKK”) nakon usvajanja Zakona o Advokaturi i Drugu Pravnu Pomoc (objavljen u Sluzbenom Glasniku Kosova br. 43/73, izmene Ls. 46/77, čišćenje teksta 19.12.1979 Ls. 48/79). Prvi advokat je registrovan 1974 godine. Međutim, prvi počeci advokature i pravne pomoći na Kosovu se susreću pre početka Drugog Svetskog Rata. U to vreme sa uslugama advokature se bavio, sada pokojni, Hivzi Sylejmani. Tokom Drugog Svetskog Rata, u teritoriji Kosova koje je bilo pod albanskom vladom instalirano od strane Italije, u kojoj je učestvovala i Priština, bio je pokriven sudskim sistemom, postavljen od strane iste vlade. Tokom ovog vremena advokaturu su obavljali nekoliko advokata iz Albanije i jedan advokat iz Tetova, koji je radio u Uroševcu (tadašnji Tasjan) i njegov pripravnik je bio profesor Sokol Dobroshi. Prvi advokat registrovan posle Drugog Svetskog Rata je bio Zeqë Arni, veteran kosovske advokature. On je registrovan u A. K. Jugoslavije, pošto Kosovo, nije imalo svoju organizaciju advokata. Kasnije, posle njega, su se registrovali i počeli sa obavljanjem profesije licencovanih advokata i drugi, kao Hasan Kryeziu, Mehmet Dushku, Bajram Kelmendi, Latif Krasniqi, svi iz Prištine, Adem Bajri, Mikel Marku i Mustafë Radoniqi, iz Peći, itd. Posle uspostavljanja međunarodne administracije UNMIK-a u junu 1999, nove pravosudne institucije osnovane su na Kosovu (u skladu sa Uredbom 1999/24 o važećem Zakonu na Kosovu). Međunarodne Organizacije koje su delovale na Kosovu (OEBS, ABA/CEELI, AER i Savet Evrope) ponovo su uspostavili AKK nakon rata i njena prva skupština je održana odmah u 1999. Da bi lice radilo kao advokat on/ona mora biti član AKK.

(II) Pravni Okvir

Pravni okvir za delovanje AKK se sastoji od Zakona o Advokaturi Br. 03/ L-117 od 12 februara 2009, koji ukida Zakon o Advokaturi i drugu Pravnu pomoć, Sluzbeni List KSAK, br. 011-69/79. Ovaj Zakon u Godišnjoj Skupštini AKK održano u aprilu 2004, je usvojen novi Nacrt zakona o Advokaturi. U avgustu 2004 Skupština Kosova je usvojila u načelu predlog Zakona o Advokaturi, a u jesen iste godine, je podnet SPGS na potpis. Zakon o Advokaturi nije dostiglo najbolje standarde i sa niz slabosti posle 5 godina čekanja potpisa od strane SPGS je proglašen Odlukom Skupštine Republike Kosova, br.03-V-085, od 12 februara 2009.

(III) Važni zadaci / Misija

Osnovni zadatak Komore je posebno definisan i podleže zahtevima zakonodavca u vezi svoje uloge pravno obaveznog članstva advokata. Glavni cilj Komore je da unapredi vladavinu prava kroz pružanja podrške procesu pravne reforme. Njena pravedna misija će omogućiti Komori da bude glavni portparol zakonske pravde, pravne profesije i vladavine prava. Ona će stalno biti u misiji poboljšanja pravosudstva. Osnova uloga Komore u funksionisanju pravosudne profesije određuje jedan od glavnih ciljeva misije – da promoviše sveobuhvatni pristup i jednako pravno zastupanja za sva lica bez obzira na ekonomske i socialne uslove. Ovi napori će uključivati, naročito manjine, žene i osobe sa invaliditetom. Zajednica će imati koristi od napora Komore da se ojača sprovođenje pravde, unapređenje razumevanja i poštovanje zakona i pravnih institucija. Komora će imati svoj trajni cilj, povećanje javnog priznanja i poštovanje zakona, pravnih procedura i ulogu pravne struke u zaštitu pravnih standarda. Ima stalnu misiju i konsolidovan standard za napore da se očuva, unapredi i promoviše ideale pravde i posvećenost pravne profesije javnom servisu.

Komora mora da uspostavi visoke standarde profesionalizma, stručnosti, poverenja i etičkog ponašanja. Pozicija Komore kao profesionalna organizacija advokata zahteva odnos obavezne organizacije svojih članova. Međutim, drugačiji pristup na to je neophodan, jer postavljanje trajnih usluga za članstvo bi rezultiralo da se Komora konačno okrene svojim članovima. Ona treba da poboljša profesionalnu obuku advokata članova; da vodi računa o njihovom snabdevanju sa važnim informacijama o praksi. Komora će obezbediti prednosti, programe i usluge koji pomažu profesionalni razvoj i unapređenje kvaliteta života svojih članova. Komora bi trebalo da pomogne članovima u komunikaciji sa sudovima i organima uprave kao i drugim organima vlasti stacioniranih na Kosovu; da zaštiti svoje članove u slučaju nepravednog tretmana od strane vlasti. Trajni ciljevi Komore su angažovanja za očuvanje nezavisnosti advokature i sudske vlasti kao temelj demokratskog i slobodnog društva.

(IV) Organizovanje AKK

Statut AKK (sa izmenama Skupštine datirano 19/09/2009) koji je najviši normativni akt, obezbeđuje potpunu unutrašnju samoorganizovanje za Komoru. Prema Statutu Komora je nezavisna organizacija advokata osnivana zakonom. Komora predstavlja advokaturu Kosova. Komora se sastoji od organa i službenika kao: Skupština koju čine svi registrovani i licencovani advokati; Predsednik sa dvogodišnjim mandatom; Upravni Odbor, koji se sastoji od 11 članova koji se biraju na mandat od tri godine; Nadzorni odbor; Odbor žalbe Skupštine AKK. Statut gradi potpuno autonomni sistem discipline za advokate, koji se sastoji od tela za ocenjivanje odgovornosti za kršenje propisa etike. Skupštinu čine svi advokata registrovani u advokatski registar AKK. Redovni sastanak Skupštine Komore se održava jednom godišnje i saziva se od strane Predsednika AKK. Vanrednu sednicu Skupštine saziva Upravni Odbor, na sopstvenu inicijativu, na zahtev 1/3 svojih članova ili najmanje tri regionalne filijala advokata. Skupština Komore, između ostalog, usvaja Statut Komore i Kodeks Profesionalne Etike advokata, bira i razrešava Predsednika i zamenika predsednika; razmatra sva pitanja koja se odnose na sprovođenje aktivnosti zastupanja i položaj zastupanja; odobrava naknadu (tarifu) za nagrade i naknadu troškova za rad advokata, rasprave, donosi odluke u vezi sa radom Komore, članstvo i saradnju sa drugim institucijama i nacionalnim i međunarodnim udruženjima.

Predsednik Komore potpiše odluke i druge akte koje usvaja Skupština. Komora ima zamenika predsednika čiji mandat traje četiri godine. Upravni odbor Komore čine Predsednik, potpredsednik Komore, prethodni predsednik, nekoliko spoljnih članova i sedam članova koji su predstavnici regionalnih kancelarija. Upravni odbor: sprovodi odluke Skupštine, odlučuje o upisu u Advokatskoj Komori, odlučuje o registraciji advokata pripravnika i njihovo brisanje iz registra, odlučuje i daje preporuke i predloge opšteg interesa za bavljanje advokaturom, vodi financijsko poslovanje Komore, vodi računa o napredovanju saradnje Komore sa drugim državama i profesionalnim udruženjima; objavljuje bilten Komore. Predsednik Komore predsedava UO, i saziva sednice. UO odlučuje većinom glasova članova. Predsednik Komore: predstavlja Komoru, saziva i predsedava sednicama Skupštine i Upravnog Odbora. Za svoj rad odgovara Skupštini. Mandat Predsednika Komore traje dve godine, s pravom ponovnog izbora za drugi mandat.

Teritorijalna organizacija /Regionalna filijala AKK

Regionalni ogranci advokata su oblici teritorijalnog organizovanja i delovanja Advokatske Komore Kosova, koji pod uslovima propisanim zakonom su osnivane prema Statutu AKK, regionalni sastanci su organizovani po regionima koje odgovaraju teritorijalnom okviru Okružnog Suda, u organizaciji sudskog sistema na Kosovu, odnosno regionalnog ogranka; Prištini, Mitrovici, Peći, Prizrenu, Đakovici, Gnjilanu i Uroševcu. Regionalne kancelarije za advokate sa sedištima u svojim regionima: štiti prava i interese advokata i advokata pripravnika u svojim regionima-razmatraju problematiku nadovezano sa profesijom advokata u svojim regionima, vode računa za dobrobit članova, neophodnu pomoć njihovim članovima porodice i zaposlenih u kancelarijama advokata, kada su se suočavali sa materijalnim i životnim poteškoćama, rasprave, preuzimanje pozicije i inicijative da daju predloge o svim pitanjima iz oblasti AKK i njenih organa,  članovi Regionalnih filijala su svi advokati koji imaju sedište kancelarija u regionu na kojem je osnivana Filijala.

(V) Registrovanje / Licenciranje

AKK je jedini organ za licenciranje advokata na Kosovu kao sastavni deo pravnog sistema. Licenciranje može zahtevati svaki građanin Kosova, bez obzira, koji je prethodno dobio neophodne stručne kvalifikacije. Međutim, ne postoje zakonska ograničenja u pogledu obavljanja profesije, registrovanje u prošlosti sastojao se od birokratskog verifikovanja za ispunjavanje uslova za registrovanje. Ova procedura ne podrazumeva bilo kakvu prethodnu verifikaciju poznavanja pravila etike i profesionalne pripreme. Sada je proces rigistracije u registar advokata AKK postao proces licenciranja, koji pored formalnih uslova kandidatu koji nema 3 godine iskustva kao advokat, sudija ili tužilac treba da položi Uvodni Test, koji utvrdi njihovo znanja pravila etike i stručna znanja.

Pre oružanog sukoba tokom 1998-1999, multietnička Komora je brojala oko 600 članova. Nakon dolaska privremene administracije UN (jun 1999), uz snažnu međunarodnu podršku, AKK 27 aprila 2001 je ponovno održala Skupštinu osnivanja. U to vreme AKK je brojao oko 106 članova. Međutim, od reorganizacije pravosudnog ispita, što je bilo uslov za ulazak u profesiju, u decembru 2001, članstvo AKK je povećan. U januaru 2004 je bilo 300 registrovanih advokata u AKK. U martu 2007 Advokatska Komora Kosova je brojala ukupno 453 licenciranih advokata u svoj registar, samo 44 od njih su žene advokati (10%)  37 (ili 8%) su iz manjinskih zajednica (njih 24 advokata su iz srpske zajednice, 7 iz bošnjačke zajednice, i 6 advokata iz turske zajednice). Međutim u septembru 2011 Advokatska Komora Kosova je brojala ukupno 603 licenciranih advokata u svoj registar, od njih samo 65 su žene advokati (11%)  40 (ili 7%) su iz drugih zajednica (od njih: 28 advokata iz srpske zajednice, 2 advokata iz bošnjačke zajednice, 4 advokata iz turske zajednice i 6 stranih advokata). Pod spoljašnjim uticajem, Komora je bila primorena da izgradi određene olakšice da promoviše ulazak u profesiju od strane određenih grupa: pripadnici manjina i žena.

(VI) Disciplinski sistem

Od osnivanja AKK postojao je etički okvir i konstituiran sistem discipline baziran na principima samodiscipline. Posle rata sistem profesionalne etike je poboljšan i radikalno promenjen u skladu sa okolnostima i pravnim okruženjem na Kosovu. Iako je Kodeks Profesionalne Etike ustanovio kompletan sistem etičkih pravila koje propisuju međusobne odnose advokata, odnose advokata sa klijentima, odnose sa organizacijom – Komorom i sa sudovima, disciplinski sistem je nastavio da bude isti. Dakle iako je Komora na jednoj strani usvojila Kodeks Etike koji obezbeđuje zadovoljavajući etički standard, ona nije bila u stanju da uspostavi sistem koji će efikasno da nadgleda i kontroliše poštovanje ovih standarda. Novi disciplinski sistem sada se sastoji od Disciplinske Kancelarije Komore, koja se sastoji od Disciplinske Istražne Komisije, Disciplinske Komisije za Pregled i Komisije za Žalbe, čije članove bira Skupština AKK, sa predlogom Upravnog Odbora AKK. Mandat članova disciplinske kancelarije traje tri godine sa pravom ponovnog izbora. Novi sistem proširuje broj subjekata koji mogu da pokrenu disciplinski postupak protiv advokata, uspostavljanje dovoljne garancije za pravične, nepristrasne i efikasne disciplinske postupke. Način na koji je dizajniran, izgleda da je novi sistem dobra adaptacija izbora i kooperativna iskustva u uslovima Kosova. Nova praksa pokazuje sposobnost ovog sistema za manovrisanje sa novim etičkim pravilima. Uz primenu novog disiplinskog sistema verovatnoća da se advokatura konačno promoviše kao profesionalna, kompetentna, pouzdana i etička služba je postala realna.

(VII) Aktivnosti

U svakom pravnom sistemu advokatske komore igraju ključnu ulogu u funksionisanju pravnog sistema pružajući značajnu korist svojim članovima, profesiju i zajednicu. Posebnu ulogu imaju u zaštiti i unapređenju sprovođenje pravde, proširujući razumevanje i primenu zakona i institucija, kao i nastojanja da se identifikuju neophodne zakonske promene. Advokatske Komore uspostavljaju i sprovode profesionalne standarde i etike. Članstvo, pravna profesija i zajednica su glavni okvir AKK, koji predstavlja i okvir akcije i njenih aktivnosti. Prema tome, Komora se zbližava sa zajednicom, druge ogranke zakona i njenog članstva. U susret potrebama i zahtevima korisnika iz okruga, Komora razvija najveći deo svojih aktivnosti, ispuni misiju, obezbeđuje razvoj i afirmiše sebe.

a) Usluge za članove

Članstvo je u centru aktivnosti Komore. Komora štiti vitalne interese članova, razvija uslove za obavljanje samostalne delatnosti, da obezbedi njihov fer tretman u pravnim postupcima, i zalaže se za njihovo pristojno okruženje. Advokati su organizovani i ujedinjeni u AKK za ovu svrhu – da se izražavaju i brane svoje profesionalne interese. Komora je implementirala specialne programe za generacijske mentorstva i obuke.

  • Projekt za pripravnike - Počeo je da se realizuje od 1 februara 2002 sa ciljem obučavanja mladih advokata za bavljenje advokaturom i stvaranje uslova za polaganje pravosudnog ispita da bi se odredili za njihovu buduću profesiju.
  • Projekat za Pravnu Pomoć – Evropska Agencija za Rekonstrukciju i Advokatska Komora Kosova 15 aprila 2001, su sarađivali da sprovode program za besplatnu pravnu pomoć. Ovaj ugovor je trajao do juna 2004. Cilj realizovanja ovog projekta je da se na organizovan način pokrije raskorak u postojećem pravnom sistemu, pružanje Besplatne Pravne Pomoći u Građanskoj i Upravnoj oblasti i na taj način da se omogući građanima u posebnoj ekonomskoj situaciji, da pridobiju od stručnih službi advokata u građanskim sporovima pred sudovima i upravnim pitanjima u administrativnim organima na Kosovu.
  • Program za kontinuirano pravno obrazovanje (KPO) – Razvijen je u saradnji sa Partnerima za podizanje nivoa profesionalne kompetencije i veštine svojih članova. Program ima za cilj da proširi znanje, razvoji praktičke veštine i jačanje profesionalne etike. Na temeljima ovog projekta je cilj za kontinuirano unapređenje pravnih usluga. U 2009 sa stupanjem na snagu novog zakona o advokatskoj komori odnosno odobrenje Uredbe za Kontinuirano Pravno Obrazovanje, KPO je obavezno za advokate na Kosovu. Za održavanje licencije, advokati su dužni da ispune određene kredite u godini propisane pravilnikom.
  • Programi za Etiku i Disciplinu – Komora početkom 2003, je osnovala Komitet za Etiku i Disciplinu, sa ciljem reformisanja Kodeksa Etike i Discipline za advokate i Disciplinskog sistema u celini. Komitet u saradnji sa ABA CEEL uz kontinuirano preispitivanje Kodeksa Etike i disciplinskog sistema su postigli kompletnu reform etičkog okvira i izgradnju potpuno novog sistema za discipliniranje advokata. Pored toga, čitav niz programa, od kojih članovi komore imaju koristi, koji se sprovode od strane specialnih odbora. Potrebe i zahtevi članova predstavljaju glavni vodić aktivnosti i programa Komore. Profesionalna etika sada zauzima 30% godišnjeg programa Kontinuiranog Pravnog Obrazovanja i Uvodni Test za advokate.

b) Usluge za pravnu profesiju

Kao deo pravosudnog sistema, Komora ima skoro nametnut i neophodnu komunikaciju sa drugim granama sistema. Osim toga, zahvaljujući organizaciji i rad Komore imaju koristi i drugi organi u pravnoj struci i državne uprave. Komora je produbila saradnju posebno sa USK (Udruženje Sudija Kosova) i KUT (Kosovsko Udruženje Tužilaca) u cilju promovisanja ideala pravde, sudske transparentnosti i ispravnih procedura. Komora je razvila intenzivne aktivnosti, u saradnji sa ovim udruženjima u borbi protiv korupcije i koruptivnih pojava u kosovskom pravosudnom sistemu.

c) Za zajednicu

Pošto je aktivnost Komore od značajnog društvenog interesa, i širi segmenti društva imaju koristi, a ne samo njeni članovi. Šira zajednica ima koristi od ove nezavisne profesionalne organizacije advokata, kao što je AKK. Komora je uključena u Programe Besplatne Pravne Pomoći, zatim programe za razvijanje pravne svesti zajednice, kliničke nastavne programe za učenike prava itd.

d) Aktivnosti saradnje

AKK je implementirala programe saradnje sa drugim organizacijama i nevladinim udruženjima iz pravne struke, kao što su: ABA/ROLI (ranije poznat kao ABA-CEELI), UNDP, NCSC, Savet Evrope, Evropska Komisija, OEBS – Misija na Kosovu, Pravni Fakultet Univerziteta u Prištini, Centar za Ljudska Prava UP, UNICEF, USAID, Twinning Project, Kosovski Pravni Centar, Komisija za Pravnu Pomoć itd.